12.10.04

Virtuelno preduzeće=naduvan balon

Mladi ljudi besomučno traže posao u današnje vreme...u stvari neki ga traže drugima nalaze...ja sam od onih kojima se dešava ova prva varijanta...tražim sama...pitam ljude, vučem ih za rukav...čudno me gledaju...kao, kako se usuđujem da pitam nekoga za posao a da nemam neku zaleđinu...to ne postoji u mom slučaju...na sreću ili na žalost...desilo mi se da me kućna prijateljica moje majke preporuči vlasniku poznate softverske firme koja je baš pre nekoliko meseci dobila Microsoft-ovu nagradu!...ja oduševljena naravno prihvatim...

Prva neprijatnost je bio prvi razgovor ... nabusito i ugojeno lice dočekalo me je u kancelariji...vlasnik...jedva je odvojio oči od monitora svog Notebooka-a...drzak i nekulturan, bio je moj zaključak posle gomile intimnih pitanja koje mi je postavio...jel imam momka? odakle mi je otac? gde sam rođena?jel imam sestru? šta radi i gde živi? milijardu pitanja o mom momku?...šta njega briga koliko se zabavljam sa momkom i da li živimo zajedno...I BAŠ ME BRIGA ŠTO JE DEVOJAČKO PREZIME NJEGOVE TAŠTE ISTO KAO I MOJE I ŠTO JE ON MRZI!!!!!!!!...vlasnika firme treba da interesuju moje profesionalne sposobnosti...ali tu je nezaobilazna diskriminacija polova....ako si tek počela da živiš sa momkom uskoro će dete a to znači da mu se ne isplati da te zapošljava...naši bedni poslodavci...Nizala su se pitanja koja je mogao da postavi samo ako je bio dobro obavešten...a bio je...šta ćeš bolje od informacija iz prve ruke prve komšinice :) Zaključio da ja verovatno želim da idem iz zemlje i da on ne želi da bude "recka" u mom CV...kakav kompleks niže vrednosti :)...ali i pored svega pružiće mi šansu da radim mesec dana pa će videti...

Radila sam nedelju dana...prvog dana sam bila na Microsof-ovom kursu za prodaju...ponadala sam se da ću završiti kompletan kurs...to bi bilo odlično kao referenca...u povratku smo razgovarali o značaju stipendija...prokomentarisala sam da stipendija ne vredi ako ti je da neka firma koja u međuvremenu propadne a ti moraš da odradiš...To je bio razlog zbog kojeg mi je sledećeg ponedeljka rekao da ne želi da ulaže u mene jer ću je verovatno otići u inostranstvo...Drugi razlog je bio to što nisam smela da se kod njegovih asocijalnih programera raspitujem o visini plate i o tome da li su prodali neki softer do sada... O visini plate se nisam raspititivala...pitala sam samo da li su zadovoljni platom...devojka,programerka, mi je jasno stavila do znanja da nije...a o tome da li su prodali nešto naravno da mogu da se raspitujem jer sam angažovana u domenu prodaje...Od komšinice sam sledećeg dana čula da je ipak glavni razlog bio taj što moj momak radi u konkurentskoj firmi...STVARNO SVE GLUPLJE OD GLUPLJEG...

Hvala "promućurnom" poslodavcu... da li je čuo za pojam lošeg imidža? očigledno je da u poslovnoj biblioteci mora da ima i da pročita mnogo više knjiga o toj temi...Pitam se šta bih radila ja u firmi koja o svom nagrađenom softveru za CRM misli da je bezveze i da nema svrhu...Reči vlasnika da je za klijente dovoljna sveska i olovka i brojevi telefona sasvim dovoljno objašnjavaju moju misao.

Kratkovidost menadžera je
bolest koja će firmi naneti mnogo štete...Pitam se zašto su me pitali da li pripadam nekoj političkoj partiji, i zašto su rekli u glas da se niko od njih ne bavi politikom !? Ja sam od komšinice čula interesantnu priču o vezi vlasnika firme sa bivšim režimom!Pitam se samo otkud mojoj komšinici informacija da će ta firma postojati još možda 2 godine? I zašto vlasnik primorava zaposlene da mu garantuju potpisivanjem ugovora da će ostati još 2 godine u firmi? Jedan zaposleni mu je već otišao u Sloveniju...čula sam pre-neki-dan da su u pitanju dvojica...zašto ne bi i ostali?

Pogledajte slobodno sajt ove firme čiji se vlasnik ponaša kao da je sestrić tvorca Microsofta

4 comments:

Goran Mitic said...
This comment has been removed by a blog administrator.
Goran Mitic said...

Bez veze. Srbija je to!
Retko se neko normalan i pošten ovde obogatio

Anonymous said...

link ti nije dobar, treba yu na kraju umesto zu...

o Atanasu mladjem nemam neko lepo misljenje i jasno mi je zasto si se prilicno iznervirala, ali to je opet posledica toga sto se o firmi u koju ides na razgovor nisi prethodno dobro raspitala.

Ipak, ono sa cim se ne mogu sloziti u kompletnom postu je pitanje polne diskriminacije, pitanje ulaganja u osobu koja razmislja o odlasku i tvoje raspitivanje o platama kolega. Pokusacu da objasnim i zasto (nadam se da neces razumeti pogresno).
Sto se tice polne diskriminacije, nisam siguran da postoji ista kad vec kod njega rade devojke. Slazem se da nema pravo da se raspituje o tvom privatnom zivotu, ali opet ima pravo da se raspita o tvojim zivotnim planovima. E sad, sto ljakse nije uspeo to da prikrije to je druga stvar. Ipak, on ti je upravo rekao ono sto ce ti bilo ko u svetu sakriti, a sto ce uticati na njegovu odluku. Prilikom prijema devojke na neko radno mesto potpuno je normalno razmisljati o tome sta ce bit i za godinu dana. Slicno je i pri prijemu muskaraca koji nisu odsluzili vojsku. Ajde recimo da zamislimo situaciju. Zaposlili smo osobu o cijim planovima nemam pojma jer je nekulturno pitati za iste. Na osnovu raspolozivog kadra uletimo u posao, ali nam se desi da koleginica ode na porodiljsko u sred posla (ili kolega u vojsku). Koliko vremena treba da prodje da bi neko drugi mogao da preuzme posao koji je do tada ta osoba radila? Pogotovo u programerskim vodama taj period nije bas mali. I posao propade, a sa njim vrlo lako i kompletna firma. Svuda se ova pitanja postavljaju, ali naravno prikriveno.
Sto se tice tvojih planova za odlazak u inostranstvo, prica je vrlo slicna. Zasto bi stvarno poslodavac ulagao svoj novac (a u prvom periodu rada rec je ipak o ulaganju novca u osobu koja tek treba da dodnese profit u nastavku saradnje) u osobu koja sebe ne vidi na tom mestu? Jedno od prvih pitanja koje ce te poslodavac pitati na bilo kom razgovoru za posao su tvoji planovi za narednih 5 godina. Ono sto poslodavac zeli da cuje je da ti sebe vidis i za 5 godina u toj firmi. Nikako ne zeli da cuje price o odlasku u inostranstvo. A slozices se da je poslodavac to od nekog morao da cuje. Ukoliko je cuo od tebe onda je to nauk da o tome ubuduce ne pricas ni sa kolegama, pogotovo ne u prvoj nedelji rada, a kamoli sa poslodavcem. Ako je cuo od nekog drugog, onda je dobro odradio posao raspitivanja o tvojim planovima pre radnog angazovanja.
Sto se plate tice, velika je greska upravo tvoja sto si kolege u prvoj nedelji rada pitala o platama ili o njihovom zadovoljstvu radom u firmi. Ocigledno da je prica procurela kao sto vidis. To se ne radi, i to ne u prvoj nedelji, nego nikad. Svako radi za platu koju ugovori sa poslodavcem. Kolege mogu da traze vecu i da je dobiju ako su nezadovoljni, ali isto tako da rizikuju da traze vecu i dobiju otkaz jer poslodavac proceni da na trzistu moze za manje novce da dobije istog igraca. Ipak, bez obzira na njihovo nezadovoljstvo, ti nemas pravo da pitas bilo koga o plati jer em se to ne radi, em dovodis te osobe u neugodan polozaj.
Ovo sve ti pricam iz sopstvenog iskustva u radu u firmama slicne vrste u zemlji i van granica zemlje. Nadam se da ce ti biti od koristi. Na novom poslu u takvim firmama uvek budi oprezna i pokusaj da se dokazes radom, a ne razmisljaj o tome sta ce ti ostati od referenci za buduci posao. To je dovoljan znak da sebe ne vidis u toj firmi i dovoljan razlog da izgubis poverenje poslodavca.

Srdaca pozdrav
Djordje

Mala Bo said...

Veliki pozdrav "Djordje" ma ko da si!

Samo jedan odgovor...O plati se pita uvek...jer ako ti mislis da ne vredis jos manje ce tvoj poslodavac da misli da vredis...A ja trenutno radim u stranoj konsultantskoj firmi na projektu svetske banke i tamo se i zna i pita za platu....a priznaces nije u pitanju neka nasa firmica koja ocajno trazi trziste za Microsoftove proizvode...nego americka konsultantska firma :)...

dakle meni je poslodavac na prvom intervjuu rekao kolika ce mi biti plata a nije me pitao o tome da li cu da se udam...i nije me pitao gde mi radi momak i da li zivim sa njim, ni odakle mi je otac ni kakvi su mi planovi, NISU ME PITALI O PLANOVIMA VEC O ONOME STA ZNAM DA RADIM!!!!...u pitanju je poslodavac iz inostranstva...i ovo mi nije prvi put da radim za strance a kod nasih ljudi sam radila i uvek ista bedna i primitivna prica iskompeksiranih idiota koji su brzo dosli do para pa misle da mogu da rade sta hoce...
da li zans kako se postupa sa zenama u svetu? placaju im da radjaju decu...vlasnici firmi ih cekaju da se vrate...a ne ko kod nas...

da dobro si rekao, u virtual timu rade devojke koje verovatno nemaju momke niti ce ih naci jer su postale nemuste, nekulturne i sive u facama blenuci u komp, a i one su nenormalne ako se zbog virtal tima lise normalnog zivota...kolektiv se predstavlja kao bogzna kakav ali primitivizam i prostakluk ipak isplivaju kad se najvise trudis da ga sakrijes...

nisi morao toliko da mi pojasnjavas sta bi bilo kad bi neko u tvom Virtual timu otisao na porodiljsko ili u vojsku...atanasu su otisli ljudi , pametni ljudi koji nisu hteli da se smaraju sa lokalnim primitivcem nego su lepo otisli u inostranstvo...i sad on meni kuka sto su mu otisli ljudi...pa da se ponasao kao stranac i kao "svetski obrazovani tip" za kakvog se izdaje ljudi bi ostali...reci mi "Djordje" kad ljudi napustaju firmu? kad su nezadovoljni gazdom i platom...znaci ocigledno je...

Iako mozda zvucim odvratno ja sam u stvari srecna sto ne radim u toj firmi...radim posao koji samo mogu da pozelim...kad malo bolje razmislim gluposti i smrdljivi ljudi u zivotu se desavaju namerno a ne slucajno jer posle njih dolaze bolji pametniji ljudi firme koje pruzaju bolje uslove za rad i tako...

tebi hvala na savetima ali mislim da imam dovoljno radnog iskustva da mogu da procenim kako treba da se ponasam :)

pozdrav,

PS znam da je pogresan link ali me mrzi da prst pomerim za virtual team :)