Ugovor čak i za poznanike

Htela sam da napišem poučan tekst o tome šta sve može da vam se desi ako nekom "prijatelju" odlučite da napravite sajt besplatno i bez ugovora.

Bila sam pre nekoliko nedelja na treningu o privatnom preduzetništvu. Čula sam vrlo dragocenu informaciju: "Verbalni dogorovor u poslu ne znači ništa. Ugovor se mora sastaviti i potpisati naročito kada je u pitanju poslovanje sa takozvanim prijateljima"

Dakle, neću imenovati čoveka za koga smo radili sajt, reći ću samo da je poznati kragujevački karikaturista. Ponudili smo mu izradu sajta besplatno zato što ga poznajemo i zato što bi preko njega stekli možda još neku preporuku za neki drugi posao. Rad je počeo. Uloženo je mnogo truda na osmišljavanju svake strane. Trebalo je da to bude kvalitetan sajt sa mnogo informacija o autoru i figuricama, šaljivih detalja o načinu izrade figurica, marketinških elemenata...Na kraju je sajt bio doveden do finalnog izgleda...i svi su bili zadovoljni osim vlasnika sajta kome je sad bilo čudno što treba da plati za registraciju domena i hosting...mislio je da on to nama nešto plaća...

I kao što to obično biva, kad obezvrediš svoje vreme i rad pa radiš besplatno za nekoga, onda taj neko, u ovom slučaju naš umetnik, još manje vrednuje to što radiš pa ne pomišlja ni iz pristojnosti da pita da li dodatni rad treba nešto da se plati.
Pošto su njegove želje za raznoraznim izmenama postajale sve veće ja sam predložila da se to uradi za simboličnu mesečnu nadoknadu. Bože moj što se prepao. Kao da sam rekla ne znam ni ja šta?

Pravili smo se kao da se ništa nije desilo i nastavili da unosimo slike novih figurica i objavljujemo njegova gostovanja u zemlji i inostranstvu.
Moram da napomenem da je reč o umetniku koji prodaje svoje figurice i prijateljima i ostalima u inostranstvu. Imajući to u vidu dogovorili smo se sa njim da uzimamo 50% od prodaje za narudžbine koje stignu preko sajta.

Jaoj što je tu tek bilo problema. Svaki mail koji smo dobili mi smo prosledili. I nikad više nismo saznali da li se to završilo prodajom ili ne. A ne verujem da nije. Sajt je imao neverovatnu posećenost i logično je da su se mnogi obraćali njemu direktno videvši broj telefona na sajtu. Tako da smo ostali uskraćeni za podatak koliko je prodao zahvaljajući sajtu koji smo mi uradili. Drago mi je ako je prodao zahvaljujući sajtu ali čemu tolika frka i panika da ćemo mi da mu uskratimo neku porudžbinu i ne prosledimo mail. Od toga niko ne bi imao korist.

I tako smo rešili da obradujemo našeg prijatelja i da mu redizajniramo sajt i to opet besplatno. Napravljen je skroz nov sajt. I dogovarali smo se slali mu slike da vidi kako će to da izgleda. On je na neke mailove odgovarao na neke nije. I šta se desi na kraju. Šamar veliki ko vrata. Ali taj šamar je udario samom sebi.

Njegov kum je zaboga napravio i postavio nov sajt za njega i skinuo naš sa servera.
I to bez ikakve najave,tek tako bez ikakvog objašnjenja. To je jedino što nismo zaslužili.

U stvari zaslužili smo jer dvoličnom i ljigavom umetniku nismo uzeli jedno 500 evra kad je za to bilo vreme. Onda bi nas poštovao samo tako.

Sa druge strane, rešili smo se "mušterije" parazita sa kojom ne vredi sarađivati. A koliko je "zahvalan" za saradnju shvatiće i njegov sadašnji web master.

I da se vratim na početak priče. Ugovor je neophodan čak i kad se sarađuje sa prijateljima. Tako štitiš sebe i poštuješ mušteriju. I naravno ništa ne raditi besplatno jer niko nije vredan takvog truda naročito umišljeni umetnici.